Vladimir K. Miletić diplomirani je profesor sporta i fizičke kulture.
Vladimir K. Miletić diplomirani je profesor sporta i fizičke kulture.
Stručnjak je iz oblasti kondicione pripreme i celokupne tematike aktivnosti u prirodi. U problematici vezanoj za sport, a posebno aktivnosti u prirodi nalazi se više od trideset godina. Ovo je postigao zahvaljujući trudu svog oca, takođe profesora, koji ga je u sport uveo još od malih nogu, podučio svim neophodnim veštinama i uputio ka današnjoj specijalizaciji a ispred svega svojim zalaganjem u njemu probudio istinsku ljubav prema prirodi.
Svoj angažman u svijetu sportske edukacije započeo je kao demonstrator na praktičnoj nastavi predmeta logorovanje (danas aktivnosti u prirodi) na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja u Beogradu. Radio je kao profesor fizičkog vaspitanja, stručni konsultant Sportskog saveza Srbije i Tima rekreacija, animacije i sporta (TRAS). 
U funkciji stručnog saradnika, asistenta, dve godine predavao je predmet aktivnosti u prirodi na Departmanu za biohemijske i medicinske nauke Državnog Univerziteta u Novom Pazaru. Posao predavača takođe je obavljao i i na Fakultetu fizičke kulture u Leposaviću. Učesnik je i član organizacionog tima većeg broja sportsko-rekreativnih kampova i manifestacija na otvorenom. U medijima je prezentovao sportske sadržaje na otvorenom, učestvujući u popularnim emisijama nacionalne televizije kao što su Avantura sa temom ledenog penjanja i u emisiji Sasvim prirodno, gde je prikazivao praktičnu primenu tehnike nordijskog skijanja. Dugogodišnje iskustvo iz oblasti aktivnosti i sporta u prirodi, zapravo nikada nije doživljavao kao profesionalni angažman, već kao životni stil i filozofiju.
Imali smo tu čast da našem članu redakcije g. Radulu Čoviću ispriča par detalja o sebi, sportu, prirodi...
Igrom slučaja, pročitao sam Vašu knjigu „Izlaz, iza otvorenih vrata“ u kojoj govorite o aktivnostima u prirodi i filozofiji modernog života. Sam pojam Aktivnosti u prirodi je jako širok pojam. Ukratko, šta su to Aktivnostiu prirodi?
Sam pojam Aktivnosti u prirodi nije širok, ali njegov sadržaj predstavlja jedno interesantno i široko polje. Moja životna filozofija, koju sam nasledio i ujedno je modifikovao prema sopstvenim iskustvima i saznanjima upravo nosi taj naziv. Aktivnosti u prirodi su kompleksan predmet, koji se izučava na institucionalnom nivou. Da bih ovo najbolje dočarao, otvoriću Vam vrata ovog širokog polja, a vi ćete sami potražiti zahtevane odgovore. Možda je outdoor još jednostavniji termin u kome se u samo jednoj reči skriva celokupna istina spasenja od nametnutog nam urbanog životnog stila. Gledate me i pitate se da li je to taj odgovor za kojim tragate? Naravno da nije. Vidim da očekujete da vam iznesem poznatu definiciju koja glasi: Aktivnosti u prirodi predstavljaju niz sportskih i drugih sadržaja, koji se odvijaju u prirodnom ambijentu uz pomoć naučnih disciplina, koje su u službi bezbednijeg boravka na otvorenom uz uvažavanje svih prirodnih zakonitosti i poštovanje i očuvanje prirode. Jeste li sada fascinirani odgovorom? Mislite da ćete ga uspeti pronaći do kraja ovoga intervjua? Verujte mi i ja još uvek tragam za njim.
Pomenuli ste filozofiju modernog života. Da li možete da nam objasnite šta je to filozofija modernog života?
Primećujem da ste došli pripremljeni za ovaj „verbalni duel“ i postavili mi pitanje na koje takođe dugo vremena i sam tražim odgovor i smatram da sam još uvek u potrazi za istim. Moje trenutno razmišljanje može se kretati u smeru kratkotrajnog napuštanja ustaljenih životnih navika i vraćanje pravim vrednostima smeštenim upravo u živopisnim šumovitim predelima, strmim planinskim liticama, uskim kanjonima, mirnim vodenim površinama, uz pratnju vetra i spoljašnjih uticaja i sve to još zamislite bez upotrebe modernih pomagala kao što su računari, mobilni telefon, prevoz i slično. Da rezimiramo; pomenuta filozofija ogleda se kroz napuštanje stalnog mesta boravka i kratkotrajni odmor od negativnih uticaja urbanog okruženja, a instrument ove «mudrosti» su ništa drugo nego aktivnosti u prirodi.
Postoje li neke stvari, koje bi čovek morao da zna ako krene u prirodu?
Čovek pre svega mora da ima jasan motiv posete prirodi, mora poznavati sebe, ljude oko sebe i samu prirodu. Za sve ovo bitno je da je i dobar „psiholog“, mislim konkretno „psiholog prirode“. Priroda je živi organizam i kao takva poseduje emocije i karakter. Emocije izražava kroz meteorološke promene, a karakter su njene opasnosti skrivene od nas. Upoznavanje „psihologije“ odnosno funkcionisanja prirode je primarni zadatak svakog njenog posetioca. Nije nužno poznavati sve i odmah. A to šta će čovek saznati kada krene u prirodu ostavljamo njemu samom. Posedovanjem većeg obima znanja uvek ste nekoliko koraka ispred potencijalnih opasnosti karakterisičnim za prirodno okruženje
„Tehnologija pripreme“? Kako bi nam objasnili ovaj termin?
Jednostavno rečeno, to su samo dve reči za pojam u koji je „upakovano“ poznavanje ispravne metodike obučavanja vaspitanika sportskim sadržajima, zatim primarne antropomotoričke sposobnosti od značaja za postizanje uspeha, upoznavanje sa tehničkom opremom i opasnostima karakterističnim za sportsku granu. Svaki sadržaj iz domena aktivnosti u prirodi ima jedinstveni pristup ali je pomenuta matrica sportske edukacije zvana tehnologija pripreme univerzalna za sve sadržaje.
Koje su to aktivnosti u prirodi, koje su nama dostupne, a koja je po Vama posebno interesantna?
Većina aktivnosti u prirodi vezana je za specifično podneblje. Prema podneblju i uslovima stvarate strategiju najbezazlenije „eksploatacije“ prirodnog okruženja. Brdoviti i planinski predeli nude vam mogućnost za izvođenje pešačenja, planinskog trčanja, vožnju planinskog bicikla, alipinizma, dok predeli, koji obiluju vodenim površinama nude mogućnosti za nautičke sadržaje .Ja sam Vam poklonio ideju, a vi sami odlučite šta želite i to još uskladite sa trenutnom psiho-fizičkom spremnošću, željama i sopstvenim ambicijama. Treba probati veći broj sadržaja, ali nikako se ne treba vršiti njihova međusobna komparacija. Za mene je svaka od aktivnosti posebna i interesantna. Kada probate neku od njih onda bi mogli prodiskutovati na tu temu i zajedno potražiti odgovor.
Da li ekstremni sportovi spadaju pod aktivnosti u prirodi?
Teoretičari sporta neprekidno se bore sa problematikom kategorizacije. Svi sportski sadržaji, koji se izvode na otvorenom prostoru sastavni su deo prirode, prema tome kao takvi ulaze u sastav aktivnosti u prirodi i na taj način ih izučavamo. Splavarenje i kajak izvode se na divljim vodama, alpinističke tehnike na planinskim vertikalama, ronjenje na dah u dubinama otvorenih vodenih površina. Priroda je jedan veliki poligon za izvođenje sportskih sadržaja među kojima se nalazi nekolicina, koji spadaju pod ekstremne sportske sadržaje.
Pretpostavljam da je danas mnogo lakše boraviti u prirodi, obzirom da na tržištu postoji različita oprema izrađena uz pomoć moderne tehnologije. Recite nam nešto o tome.
Nema nikakve razlike u tome da li je oprema moderna ili je starija. Ispred same opreme najbitnija je želja i volja, koja će Vam pomoći da na kratko napustite urbano okruženje i one loše navike o kojima smo već diskutovali. Tehnička oprema može vam olakšati boravak u prirodi i učiniti ga kvalitetnijim. Ali ću ipak stati na stranu masovnije populacije i to one, koja nije u stanju izdvajati novac za skupu vodonepropusnu obuću i odeću, GPS uređaje, HD kamere, a naravno želi se baviti nekim od sadržajima na otvorenom. Svi posetioci prirode dele ugođaj pozitivnog okruženja prirode narezanog na „hard disk“ sa nazivom sećanja. Ugođaj „kristalno čiste“ rezolucije boravka u divljoj prirodi uz pratnju efekata pozitivnog delovanja sunčevog zračenja, nezagađenog vazduha i uopšte pozitivno – negativne jonizacije jesu u današnje vreme „moderna tehnologija“. Da li doživljaj ovakvih realnih efekata treba da zavisi od toga da li trenutno posedujete najmoderniju opremu ili imate samo ono najosnovnije? Kvalitet poseta za nijansu je poboljšan, ali je suština ostala nepromenjena. Samo ako se istinski ljubitelj i poznavalac prirode ove nijanse možete vrednovati na pravi način.
Recimo da je odlazak čoveka u prirodu rekreativnog karaktera. Kažite nam da li postoji još neki značaj boravka ili uopšte aktivnosti u prirodi?
Za veći broj posetilaca odlazak u prirodu svakako je rekreativnog karaktera. Značaj poseta može biti višestruk, ispred svega zdravstveni, psihološki, socijalni, sportski i edukativni. Kada razmatrate aspekt značaja odlaska u prirodu možete zaključiti da je višestruko koristan.
Šta bi ste preporučili deci, a šta odraslima. Odakle početi?
Uvek od početka, uz uvažavanje osnovnih didaktičkih principa pedagogije i naravno logike. Postepeni prelaz od lakšeg ka težem i od prostijeg ka složenijem obliku kretanja. Svako ima različito gledanje na svet prirode i sportske sadržaje realizovane u prirodi i tipove boravka na otvorenom. Ne treba nikoga ograničavati i usmeravati, već prepustiti da sam odluči šta je za njega najbolji i najintersantniji sadržaj. Uz uvažavanje svih karakteristika kako što su pol, uzrast, fizička spremnost, želja i ambicija. Deca su već obasipana znanjima stečenim na zimovanju, letovanju, rekreativnoj nastavi, kampovanju, gde su imali dodire sa određenim sadržajima ove oblasti o kojoj diskutujemo. Prema tome na njima je da odluče kako će se dalje kretati i na koji način organizovati svoj boravak u prirodi.
Recenziju za knjigu radio vam je Jovan Memedović.
Jovana uvažavam kao prijatelja i kolegu i njegovo mišljenje mi je veoma bitno u realizaciji daljeg usavršavanja. Nas dvojica imamo odličnu saradnju. A njegov rad pratim dugi niz godina i znam da je iskreni ljubitelj i poznavalac prirode. Jovan svoje veliko znanje, zahvaljujući medijskom servisu deli sa milionima gledalaca. Obojica na neki način imamo istu misiju, a to je otvaranje vrata, koja smo na početku intervjua pomenuli. Outdoor aka iza otvorenih vrata, iza kojih se nalazi poslednja oaza opstanka i vraćanja našim korenima bežeći od ustaljene neprirodne svakodnevice. Knjiga se bavi takvim sadržajima u kojima se nalazi i rad Jovana Memedovića, te sam zbog toga želeoda i on ostavi pisani trag i učestvuje u njenoj kritici.
Ako se ne varam gostovali ste u nekim emisijama avanturističkog karaktera? Konkretno u serijalu Avantura i Sasvim prirodno? Recite nam nešto o tom iskustvu.
Bilo je nekoliko gostovanja u emisijama državne televizije Srbje. U emisiji Avantura, epizoda U ledenom carstvu, autora Nebojše Petrića prikazana je alpinistička tehnika penjanja u ledu na vodopadu reke Manastirice na planini Maljen. Zatim u emisiji serijala Sasvim prirodno u epizodi Ne zna Golija šta je delija na Golijskoj lang lauf turi obišli smo lokalna domaćinstva i prikazali lepote ovoga kraja. Poslednje gostovanje bilo je u emisiji Žikina šarenica, gde se govorilo o veslačkoj kanu ekspediciji Dunav 588. Iskustva sa snimanja emisija su kao i uvek posebna, a naročito kada iza sebe ostavite višesatni video materijal kao uspomenu na određenu akciju. Ovo Vam govorim zbog toga što smo radili ono što uvek radimo, a snimanje je došlo usput i nije bilo primarni zadatak. Najjednostavnije rečeno televizija se našla sa nama u prirodi, a neko je to iskoristio na lep način i naš rad prezentovao gledaocima. Kroz ove emisje primarni cilj je probuditi uspavani istraživački duh!
Intervju priredio:
Radule Čović
Beograd