Mnoge životinje su genetski programirane da se boje svojih predatora. Miševi se boje mačaka, mačke pasa, a ribe ptica.
Mnoge životinje su genetski programirane da se boje svojih predatora. Miševi se boje mačaka, mačke pasa, a ribe ptica.
Ovi strahovi ne moraju da budu naučeni. Urođeni su produkt prirodnih selektivnih sila na koje su uticali strahovi u evolucijskoj prošlosti.
Istina je da se bojimo nekih stvari više od drugih. Strah od zmija, paukova i pacova, više spada u programiran strah. Ovih životinja se najčešće bojimo jer smo spoznali da ove vrste grizu ili šire bolesti.
Naučnici koji proučavaju strah su primjetili da je lakše trenirati ljude da se boje zmija i paukova, nego umiljatih pasa i mekanih jastuka. Ovo posebno važi za djecu koja nisu upoznata sa svim opasnostima određenih životinja.
Strah od zmija i paukova ima smisla jer su te životinje, tokom istorije, uzrokovale puno smrtnih slučajeva. Mogli bi reći da ljudi imaju urođeni instinkt za izbjegavanje određenih životinja koji se posebno očitava kod male djece.
Postoje ljudi koji vole zmije i paukove i tretiraju ih kao kućne ljubimce. Kod tih ljudi, strah od određenih životinja nikada nije aktiviran.
Da bi dobili dogovor zašto se neki boje zmija i paukova, a neki ne, naučnici su sproveli niz domišljatih eksperimenata s majmunima. U jednom eksperimentu, naučnici su pokušali da treniraju majmune da se boje zmija puštajući im video drugih majmuna koji se boje zmija i krokodila.
Proučavani majmuni su počeli da oponašaju strah. Slušajući zvukove i govor tijela majmuna na snimku, zaključili su da su prikazane životinje opasne. To pokazuje da se strah od opasnosti može naučiti od drugih, a ne samo kroz sopstveno iskustvo.
Eksperiment je otišao korak dalje. Naučnici su napravili snimak u kom izgleda kao da majmuni pokazuju strah od cvijeća. Međutim, kada su posmatrani majmuni gledali ovaj video, nisu naučili da se boje.
Istraživanje pokazuje da kod majmuna postoji unaprijed programirana predispozicija za strah od zmija i krokodila. Drugim rečima, jedna od najjačih pokretačkih sila za brzi razvoj inteligencije kod primata je izbjegavanje i nadmudrivanje zmije.
Nepobitno je da strah od zmija nije samo fobija, nego prirodni i opravdani strah od smrtonosnog predatora.