Po čemu se pripreme za planinarenje razlikuju od priprema za neki drugi sport?
Po čemu se pripreme za planinarenje razlikuju od priprema za neki drugi sport?
Zašto je planinarenje u fokusu na drugačiji način od recimo trčanja, krosa, biciklizma? Da li su svima potrebne pripreme za planinarenje? Koliko dugo one traju? Da li je dovoljno samo ići u planinu svake nedelje i tako se “pripremiti” kako mi je u poruci koju sam dobio naveo jedan planinar? Pokušaću da dam odgovore na ova pitanja sa moje tačke gledišta.
Trening koji ja favorizujem, je DINAMIČKI TRENING koji predstavlja metod koji se temelji na treningu otpora prema sili sopstvenog tijela. Svim vežbama u okviru ove metode (čučnjevima, trbušnjacima, zgibovima, sklekovima i sl.) zajednička je jedna stvar: sve one pripadaju jednoj od najprirodnijih metoda za razvijanje mišića i snage koje postoje. U kombinaciji ovog treninga sa MINIMALNIM težinama, uz vožnju bicikle, plivanje i trčanje po određenom programu, rezultati koji se postižu mogu biti maksimalni a pripreme za planinarenje SAVRŠENO dobre pošto, između ostalog sve ove vežbe možete raditi NAPOLJU!
Ukoliko još u okviru svog “asortimana” vežbi u okviru treninga uključite dodatne vežbe istezanja ili neke, kao one koje ja koristim iz programa borilačkih veština, dobili ste SAVRŠEN OKVIR ne samo za dobro planinarenje nego i za ZDRAV ŽIVOT jer vas te vežbe, ukoliko ih redovno radite, jako dugo održavaju u zavidnoj kondiciji ali prednosti su i mnogo veće!
Planinarenje zahteva veliku psihofizičku pripremu – ako govorimo o zahtevnim vrhovima i svakako ako vas neko “baci” na planinarsku vikend turu potpuno nespremne i te kako ćete to osetiti već iste večeri! Velike visinske razlike podrazumevaju ne samo promenu visine, terena već i temperature i aklimatizaciju. Na veće visine nosimo veći teret ili ako i nosimo isti teret, nosimo ga sporije što znači duže opterećujemo kičmeni stub, kolena, zgolobove i kompletnu muskulaturu. To generalno važi za sve vrste tura i uspona i sve planinare koji nose sa sobom standardnu opremu.
Zamislite šator, vreću, podlogu za spavanje, dodatnu vodu jer je planina recimo suva, dodatnu hranu, cepin, dereze, kacigu… I ako podijelite opremu među članovima grupe OPET ćete imati koji kilogram viška koji vas na visinskoj razlici od 1km poprilično može umoriti ukoliko niste spremni. Uz umor na žalost idu i povrede vrlo često. Najčešće se dešavaju pri spuštanju. Tu dolazimo do suštine pripreme za planinarenje a ona je u SPRJEČAVANJU POVRIJEĐIVANJA ili njegovom MINIMALIZOVANJU tokom uspona i silaska! Preduslov za to svakako je dobra priprema ili makar kontinualno održavanje optimalne kondicije za “naše” planinarske terene ali i za planinarenje u regionu i u svijetu gdje naši planinari isto tako često odlaze.
Prošle godine na usponu na Ovčar u grupi je bilo nekoliko ljudi koji nisu “stalni” planinari ali povremeno idu na planinarenje. Srednjih godina, fizički djeluju da mogu da se popnu bez većih problema i mogli su. U silasku je jednu osobu počeo da hvata grč na svakih nekoliko minuta i praktično je stajala na svakih 300-500 metara. Karakteristično za mišić u “opuštanju” pri spuštanju.
Napravili smo pauzu i izmasirao samo joj noge dok je grupa odlazila i polako se udaljavala. Napravili smo je još par puta. Bilo je potrebno vrijeme da bi se grčenje smirilo i na svu sreću polako smo se spustili do ravnijeg dijela terena gdje su grčevi popustili u potpunosti. Pitao sam se šta bi bilo da smo na Tremu ili na Rtnju gdje je silazak kontinualan i strmiji a uspon puno zahtjevniji. Svakome može da se desi grč tokom uspona! Pripreme mogu da smanje tu mogućnost a svakako i da pripreme telo za pravilnu reakciju a svako ponaosob ima obavezu i prema sebi i grupi da sa sobom nosi osnovnu prvu pomoć. Magnezijum direkt je nešto što svakako treba imati pored sebe.
Planinarske pripreme se razlikuju od drugih sportskih priprema iz nekoliko razloga. Nosi se teret na leđima, što u drugim sportovima nije slučaj i opterećenje je konstantno duž cijele staze – potrebna je SNAGA. Prave se velike visinske razlike i potrebna je KONDICIJA. teren se razlikuje na svakoj planini i potrebna je kontrola BALANSA i pri velikim visinskim i dužinskim razlikama potrebna je PSIHOFIZIČKA pripremljenost planinara na različite izazove na stazi – promjenu vremena, temperature, terena i sl. Pri usponu se često dešava da naiđete na prepreku za čiji prelazak vam je potrebna DINAMIČKA SNAGA koja se gradi vježbanjem i koja vam omogućava da preskočite, uhvatite pređete prepreku u velikoj brzini sa maksimalnim balansom uvek spremni na različite moguće scenarije.
U planinarenju je potrebna i STATIČKA SNAGA za izdržaj u poziciji na mjestu na neravnom i neujednačenom terenu sa teretom na leđima. O tipovima treninga, statičkom, dinamičkom, izometrijskom, deobnom ovde neću posebno pisati ali svakako postoji veliki broj priručnika koji se bave tom problematikom.
(planinablog.wordpress.com)