Pojava sve većeg broja tamnih algi na ledenoj ploči na Grenlandu može da dovede do njenog sve bržeg topljenja, upozoravaju naučnici.
Pojava sve većeg broja tamnih algi na ledenoj ploči na Grenlandu može da dovede do njenog sve bržeg topljenja, upozoravaju naučnici.
Veća temperatura dovela je do pojave algi na površini ledene ploče mijenjajući time sam izgled Grenlanda. Za razliku od leda, tamne alge apsorbuju sunčeve zrake ubrzavajući proces topljenja.
Naučnici koji su započeli novi petogodišnji istraživački projekat kako bi istražili ovaj trend priznali su da su veoma zabrinuti zbog ovog problema.
Ukoliko bi se led na Grenlandu, koji zauzima površinu od 1,7 miliona kilometara kvadratnih, u potpunosti otopio, nivo mora bi se podigao za sedam metara.
Profesor Martin Tranter sa Univerziteta u Bristolu, koji vodi spomenuti projekat, rekao je za BBC da su ljudi veoma zabrinuti zbog postojanja mogućnosti da će se led u budućnosti topiti sve brže i brže.
“Sumnjamo da bi crne alge mogle da nastane veće površine ledene ploče i da će dovesti do bržeg topljenja leda i povećanja nivoa mora. Naš projekat treba da predvidi u kojim količinama bi moglo da dođe do otopljavanja“, ističe Tranter.
Doktor Džo Kuk, glacijalni mikrobiolog sa Univerziteta Šefild, opisao je Grenland kao živi pejzaž.
“Ovdje je život gotovo nemoguć, ali ako pogledamo okolo i alge i mikrobi žive na površiti tog leda i reprodukuju se mijenjajući boju ledene ploče. Znamo da su veoma rasprostranjene i veoma mračne i da ubrzavaju topljenje, ali to nije nešto što je ugrađeno u neku od projekcija klimatskih promjena i mi to moramo da promijenimo“, naveo je Kuk.
Takođe je primijećeno i da biljni život sve više raste i na Antarktiku kao rezultat globalnog zagrijavanja. Naučnici su istakli da je u posljednjih 50 godina zabilježeno oštro povećanje biološke aktivnosti mahovine na najjužnijem kontinentu Zemlje.