Prvobitnu ideju za ekspediciju leta avionom iznad Mont Everesta predložio je 1918. britanski alpinistički fiziolog Aleksandar Kelas u svom časopisu „Mogućnost vazdušnog izviđanja na Himalajima“.
Prvobitnu ideju za ekspediciju leta avionom iznad Mont Everesta predložio je 1918. britanski alpinistički fiziolog Aleksandar Kelas u svom časopisu „Mogućnost vazdušnog izviđanja na Himalajima“.
Kao vješt planinar i stručnjak za fiziologiju, Kelas je verovao da se uz odgovarajuće mjere predostrožnosti i odgovarajuću opremu, uz povoljne vremenske uslove, mogu uspostaviti uslovi ne samo da se kompetentno leti avionima na tako ekstremnim visinama, već i da se naprave korisne izviđačke fotografije.
Međutim, bilo je potrebno 15 godina da dođe do realizacije ove zamisli.
Trećeg aprila 1933 vođa eskadrile Daglas-Hamilton lord Klajdždejl, u to vrijeme, najmlađi vođa eskadrile u Kraljevskom vazduhoplovstvu, komandovao je 602. eskadrilom kao glavni pilot Hjustonske Everest Ekpedicije. Letio je modifikovanim dvokrilcem Vestland PV-3, u formaciji sa Vestland PV-6, iznad vrha Mont Everesta, najviše planine na svijetu, nadmorske visine 8.848 metara. Avionom PV-6 je pilotirao poručnik Dejvid Fauler Mekintajer, takođe iz 602. eskadrile.
Dva aviona poletjela su iz Purnije, na sjeveroistoku Indije, u 8:25. U avionu lorda Klajdždejla nalazio se posmatrač potpukovnik Latham Blacker a sa MekIntajerom je bio Sidnej Bonet, snimatelj za Gaumont British News. Tokom leta ka Everestu Bonet je oštetio crijevo za kiseonik i izgubio svijest zbog hipoksije.
Bristol Pegasus S.3 se smatrao jedinim avionskim motorom na svijetu koji bi bio sposoban da pokreće avion sa neophodnim osobljem i opremom dovoljno visokom da preleti Everest. Nakon što se odlučila za motor, Ekspedicija je morala da izabere avion. Vestland PV-3 je izabran zato što je imao najveću stopu penjanja od bilo kog aviona ikada testiranog od strane Kraljevskog vazduhoplovstva do tada. Avion je prilagođen za ovu ekspediciju u Hjustonu. Otvorena pozicija topnika iza pilotske kabine zamijenjena je zatvorenom kabinom za posmatrača i kamere.
Avioni su nosili kamere Villiamson Automatic Eagle III koje su snimale fotografije površine u određenim intervalima dok avioni lete iznad poznatih lokacija za istraživanje. Bilo je planirano da se nacrta fotografski mozaik terena i tačna mapa.
Ekspediciju je finansirala lejdi Luci Hjuston koja je ponudila 15.000 funti za projekat. Ekspedicija je bila od velike koristi i pomogla je da se demonstrira potreba za specijalizovanom opremom za let na velikim visinama.
Za svoje dostignuće, lord Klajdždejl kasnije je odlikovan krstom vazduhoplovstva.
Izvor: Rare Histroical Photos