Stalno nam govore da je hodanje korisno za naše zdravlje, ali da li postoji poseban način na koji bi to trebalo da radimo? Istraživači kažu da postoji.
Stalno nam govore da je hodanje korisno za naše zdravlje, ali da li postoji poseban način na koji bi to trebalo da radimo? Istraživači kažu da postoji.
Održavanje određene frekvencije, preduzimanje određenog broja koraka i praćenje određenog tempa mogu biti od pomoći u smanjenju rizika od demencije, kardiovaskularnih bolesti, raka, pa čak i prerane smrti.
Dvije nedavne studije objavljene u JAMA Neurologi i JAMA Internal Medicine prošlog septembra, istraživale su vezu između dnevnog broja koraka, intenziteta koraka i povećane zdravstvene koristi.
Bez obzira da li ste već posvećeni svakodnevnoj šetnji ili želite da počnete, evo sve što treba da znate o korišćenju frekvencije i brzine da biste optimizovali svoju rutinu.
Evo kako da maksimalno iskoristite svakodnevnu šetnju
Učestalost: Šetajte najmanje 30 minuta svakog dana
U oba lista se preporučuje hodanje najmanje 30 minuta dnevno. „To ne mora da bude uzastopna sesija od 30 minuta“, rekao je za NJujork tajms Metju Ahmadi, autor dve studije. „To može biti samo u kratkim terminima tu i tamo tokom vašeg dana.
Ali tempo kojim hodate verovatno će doprineti broju koraka koje preduzmete. I to je od suštinskog značaja za pomoć u smanjenju rizika od teških bolesti i rane smrti.
Broj koraka: Ciljajte na 9.800 - 10.000 dnevno
Na svakih 2.000 koraka, rizik od srčanih oboljenja, raka i prerane smrti smanjuje se za 10%, dostižući vrhunac na 10.000 koraka svakog dana, pokazuje istraživanje.
Pored toga, nešto manje od 10.000 koraka dnevno (9.800) može smanjiti rizik od demencije za 50%. Takođe je postojao 25% manji rizik za one koji su hodali oko 3.800 koraka dnevno.
A „odrasli koji su napravili 8.000 ili više koraka dnevno imali su smanjen rizik od smrti u narednoj deceniji od onih koji su hodali samo 4.000 koraka dnevno“, navodi Nacionalni institut za zdravlje.
Brzina: Napravite 80 do 112 koraka u minuti
Da bi uporedili tempo hodanja, istraživači su napravili dvije kategorije:
1.oni koji su hodali manje od 40 koraka u minuti, što je tipičan tempo koje ljudi održavaju kada se kreću od mjesta do mjesta
2.pojedinci koji su hodali više od 40 koraka u minuti ili ono što su definisali kao „svrsishodno“ hodanje
Nakon pregleda podataka učesnika skoro sedam godina kasnije, najviše zdravstvenih koristi pronađeno je kod onih koji su hodali brže.
Ova grupa uključivala je ljude koji su hodali oko 80 koraka u minuti, što je smanjilo njihov rizik od kardiovaskularnih bolesti, raka i prerane smrti više od drugih grupa, rekli su autori studije za CNN.
Hodanje bržim tempom takođe se pokazalo korisnim za smanjenje rizika od demencije.