Napravljen je dogovor da ukoliko ima više letova od 50km u jednom danu, da se izveštaj piše za najduži, pa je red opet da ga ja pišem.
Napravljen je dogovor da ukoliko ima više letova od 50km u jednom danu, da se izveštaj piše za najduži, pa je red opet da ga ja pišem.
Unaprijed se izvinjavam ukoliko sam dosadan.
Dan prije letjenja po običaju provjeravaju se prognoze i prave planovi. Djeluje da će biti odlično za Vršac pa smo već dogovorili u načelu odlazak tamo. Uveče se situacija mijenja iz korjena, Vršac više nije dobar, oblačnost prolazi tek kasno popodne, a vjetar će gotovo sigurno biti prejak. Tražim alternativu i ukrštam razne prognoze sa mojim šestim čulom, koje itekako zna da zataji, pa donosim odluku da idemo u Suboticu na vitlo. Bio sam tamo nedavno i napravio solidan let, ali Valek i Keske su tada majstorski doleteli do Novog Sada. Iskustvo iz tog leta mi je sada pomoglo, vidjećete kako. Samo bih rekao još da su članovi kluba “Ivan Sarić” iz Subotice veoma iskusni u vitlovanju i da to rade stvarno profesionalno.
Ujutru oko 9h30 se nalazimo na zbornom mestu i krećemo put Subotice, ekipa je u sastavu: Edi, Sale, Raša i ja. Nebo je zatvoreno skroz, uglavnom se poklapa sa prognozom, a razvedravanje treba da krene od sjevera zemlje tj. Subotice. Usput se dogovaramo kako ćemo se retranposrtovati i Raša je dobrovoljno preuzeo ulogu vozača, ukoliko bude mogao da leti, letjeće u lokalu pa će krenuti kolima da nas kupi. Hvala Rašo! Malo prije 12h stižemo na aerodrom Bikovo, gdje nas ljubazni Zvonko već čeka.
Tačno iznad nas je linija gdje završava vedrina koja ide iz pravca Madjarske. Već radi crv sumnje da će prognoza za malo omašiti tj. razvedravanje zakasniti. Dok smo se spremali, iz pravca Madjarske se već nazire odlična kumulostrada, iznad nas sporadično poneki mali kumulus, ali ka jugu nebo je i dalje sivo, mada se naziru krpice koje nagovještavaju kumuluse. Prvi sonda let -ništa, ali vidimo da je vjetar prilično jak sjevernog pravca. Letjećemo ka Novom Sadu. Planiramo da idemo duž autoputa, pa ako neko iscuri lako ga je pokupiti, ali Zvonko sugeriše da je bolje ići duž starog puta, jer je opuštenije prilikom zaustavljanja i bolje za sljetanje… prihvatamo. Bitna razlika vitlovanja u odnosu na letjenje na brdu je da ako odmah ne uhvatiš neko dizanje, slećeš za čas zato što nema brda da malo pridrži na dinamici. Riješili smo da počnemo sa poletenjem dok nešto ne zakačimo. Poleće Raša-ništa, Zvonko nešto napipava na početku piste ali brzo sleće, Sale-ništa. Na mene je red, polećem oko 13h i vrlo brzo vario počinje dobro da pišti, čekam da prodjem cio stub, pa sam se otkačio i odmah vratio u njega. Jako je turbulentan i uzak ali vrtim, pa uz stalno ispadanje dobijam pomalo na visini. Idem da potražim na početku piste gdje je Zvonka maločas dizalo, tu je i sad.
Baš sporo dobijam na visini, a malo naprijed u vjetar počeo je da se formira solidan kumulusčić, pa gazim spid i idem ka njemu. Vario samo svira uzbunu, ali sam uporan i bivam nagradjen najboljim dizanjem dotad. Nije baš raketa ali idem lagano gore, a vjetar me lijepo nosi. Vidim da su Sale I Edi poleteli. Sale vrti dugo nulu pa kreće gore, dok Edi ubrzo sleće. Izlazim lagano na oko 2000. Zima je opasna i pod bazom je oko nule, možda čak i minus, ali poučen letom od prijje neki dan, odmah sam navukao dva para rukavica i zimsku jaknu. Nažalost rukavice nisu dovoljno dobre, nisu windstoper, opet mi mrznu prsti. Kad god sam u mogućnosti primjenjujem tehniku jakog stresanja ruku nadolje i to mi pomaže da na neko vrijeme ugrijem prste. Još jednom moram da ponovim da je velika sreća što sam uzeo kacigu sa vizirom, bez nje ne bi bilo ovog preleta.
Zanos vjetra nije dobar za naš plan letjenja duž starog puta koji se nalazi desno od autoputa, pa javljam da odustajemo trenutno od njega. Nebo sada izgleda mnogo bolje, formiraju se polako lijepi kumulusi, a desno od autoputa izgleda bolje nego lijevo, jer je tamo nebo i dalje sa nekom izmaglicom na visini. Bez obzira na vjetar, idem desno naravno, ali jako polako. Tu dolazimo do dijela o iskustvu iz predhodnog leta. Tada sam se zaletio i nisam dovoljno čekao da se formira dobra kumulostrada, jer sam tada bježao od skroz zatvorenog neba i nisam koristio sve što sam mogao. Tada me je zatvoreno stiglo na maloj visini i brzo sam iscurio. Valek i Keske su posle sat vremena jahali na talasu kumulusa koji se pred njima formiraju.
Sada sam bio oprezan i koristio sam dizanja koja imam do maksimuma i čekao da se kumulostrada lijepo formira. Sale koji je poletio posle mene je takodje uspio da se podigne, dok sam se ja zadržavao duže u dizanju, obilazi me nekuda i pojavljuje se na par km ispred mene na malo manjoj visini. Bio sam kod Malog Idjoša kada sam riješio da promijenim mod letjenja. Povećavam brzinu, vrtim što brže i ne insistaram na bazi ako vidim da će predugo da traje. Samo sam se plašio da ne napravim neku grubu grešku u smislu da izaberem pogrešan kumulus, ali se nebo takvo otvorilo da je to realno bilo jako teško, jer ako ne radi onaj koji sam prvobitno zamislio blizu je bio drugi.
Raša i Edi, javljaju da su krenuli za nama dok Sale njima javlja da se zbog zaledjivanja prizemljio. Preletio je oko 60km i velika šteta što se nije bolje obukao jer bi dalje išli zajedno.
Vozim slalom duž autoputa jureći kumuluse, a u par navrata spuštam na manje od 600m AGL, panika raste, ali idem ka odredjenim kumulusima uporno i nalazim dizanja sa kojima povremeno izlazim i na 2300mnv. Kod Zmajeva dobijam jednu asimetriju od oko 50% izmedju dva stuba, popravljam bez problema, a Mentor pokazuje svoju dobru dušu sa finom reakcijom tj. izlaskom bez velike dinamike. Nije se baš otvorila sama kao na SIV-u , morao sam da malo korigujem.
Prilazim Novom Sadu, Fruška gora je na dlanu i mogu je preletjeti bez problema. Na tu stranu je odlična kumulostrada dok je lijevo dosta lošije. Znam da se vjerovatno leti na Šakotincu. Prozivam stanicom drugare iz NS, možda nastavim i tamo, srećom niko se ne javlja. Već sam odlučio da idem ka Novom Sadu pa lijevo ka Titelu, kada se javlja Igor sa Šakotinca. Kaže da dodjem, organizovaće i retransport, ali se zahvaljujem jer sam htio dalje, a preko Fruške neću zbog prilazne ravni za sljetanje aviona na Surčin. Idem lijevo od Novog Sada i jurim dobar kumulus, ali curim žestoko. Padam na ispod 500m AGL. Edi mi prenosi planove preko stanice da idem na Titel dok se ja borim za opstanak.
Nalazim raketu i idem gore dok se na zemlji malo dalje vidi dust devil. Vjerovatno ih je bilo dosta toga dana, ali ih nisam vidio sa visine.
Lijepo se vidi Titelski breg, prepoznajem Šajkaš, Mošorin i Vilovo, dobacujem sigurno do njega. Popravljam još malo kod Budisave i Kovilja, pa sad sigurno dobacujem do Titela. Idem traverzno niz vjetar, ali dobrom brzinom. Uživam u pogledu na most kod Beške, nisam verovao da ću tu nekad letjeti
Nebo ne djeluje ubjedljivo i pretpostavljam da ću sleteti kod Titela, medjutim…
Vidim kumuluse na putu ka Titelu, ali su već crni, ne zbog veličine, već je sunce dosta nisko tako da ne obasjava stranu koju ja gledam. Nema šta, probaću naravno i na moje iznenadjenje opet lijep stub i izlazim na oko 2000 oko 17h20 min. Letim duž Dunava a Zemun, Beograd i Pančevo se vide sve vrijeme, prizor je predivan. Prepoznajem i Belegiš, gdje smo znali ranije otići na letjenje. Pravi panoramski let. Moglo bi da se dobaci preko Batajnice do keja kod Mareta na obećano pivo, ali ne želim da grubo kršim sva pravila. Riješio sam da više ništa ne vrtim i krećem na glajd od skoro 30km. Bilo je usput i dizanja koja su se svakako mogla iskoristiti ali mi je bilo dovoljno i bukvalno sam samo htijo da sletim i obavim nešto, zna Rika šta.
Slijećem u Padinskoj Skeli i tek tad me obuzima neopisiv osjećaj sreće. Po prirodi sam obazriv, pa ne volim da se radujem unaprijed da ne baksuziram.
Kako sam sletio, istog sekunda drugari stižu po mene i naravno pada kafana.
Šta reći osim da sam presrećan zbog ovog preleta i novog ličnog rekorda. Što bi moj drug Mićko iz Vršca rekao, presudno je bilo čitanje prognoze
Let je trajao malo manje od 5h, ukupno sam popeo 12945 metara, ako je vjerovati xcglobe-u…
Htio bih još reći da se pokazuje da je takmičenje “Iznad Srbije” dalo novog elena svima da se krene na prelet kad god je moguće i da se napravila lijepa takmičarska atmosfera. Sama činjenica da sam ja uspio da se umešam u borbu naših PG titana sa mojim B krilom, znači da su pravila lijepo izbalansirana I da svako ima mogućnost da uz malo sreće dodje do solidnog plasmana.
Do sljedećeg pisanja, pozdrav od Roleta!