Polako cure i poslednji sati praznika. Ponoć i dan „Đe si bio za praznike?“ dočekujem spremno. More, plaže, žurke, neprespavane noći,... – ne! Moj odgovor je vrlo jednostavan.
Polako cure i poslednji sati praznika. Ponoć i dan „Đe si bio za praznike?“ dočekujem spremno. More, plaže, žurke, neprespavane noći,... – ne! Moj odgovor je vrlo jednostavan.
Dvije riječi: „U vazduhu!“.
Sjenica, Dečić, kuća, Sjenica, Dečić, kuća, Sjenica, Dečić,... ponekad od umora pobrkam pa krenem kući da širim krilo a majka samo otpuhne i slegne ramenima. Šta će. Nevolja joj. Sin, jedinac, a već poludio.
Slali su me i ljekaru. Stariji proćelav čovjek u bijelom mantilu. Naočare na vrh nosa i stetoskop oko vrata: „Da čujem? U čemu je problem?“
Kažu da ljekara i advokata ne treba lagati, pa krenem:
„Dokotore, probudim se ujutru i dok krmeljam prvo otvaram meteoblue, weather2umbrella, pa HMZ CG, pa.. itd. Nakon što doručkujem sonažne dijagrame sa inverzijom i suvim adijabatama, polako otpijam južni vjetar sa termikom. Stvarno osvježava i diže! Krećem na Goricu. Jutranje razgibavanje. Fiskultura je jako bitna. Naročito ako su sve improvizovane sprave za vježbanje postavljene tako da vidim sve od Dečića, preko Fundine i Sjenice, do na kraj Piperskih greda. Prvo skočim na vratilo, podignem se i preko prečke pogledam u horizont i izdisaj - „Jedan kumulus“! Spustim se pa opet - „Drugi kumulus“!... i tako u serijama. Vježbi ima koliko voliš. A i oblaka.
Nisam ni stigao da pošaljem slike neba iznad poletišta a već u grupu stiže: „Ko je za?“, „Kad krećemo?“, „Kupim te za 10“,.. I nisam ni pročitao sve poruke već sam na Sjenici. Ekipa se razmilila po poletištu. Uvijek ima nekog posla. Neko se sprema, neko miče krše,.. Ipak, neke radnje su nam iste. Glave okrenute ka nebu a nosevi nuškaju vazduh. S vrmena na vrijeme otpetlja se po neka zamršena vjetrulja.
Prvi obično kreće Draško. Linija za Nikšić koju je skoro otvorio ne može da čeka. Često zbog interesovanja produži do Žabljaka, Pljevalja, Foče,.. U najavi je otvaranje i novih destinacija ka Herceg Novom i Gackom.
Posle se ređamo po osjećaju i raspoloženju. Žaro, Slaven, Beni,.. u nedelju smo imali i gosta kolegu Bojana iz Pljevalja. On prosto ne može da skine pogled sa Podgorice i nije mu jasno kako to da se grad tako jasno vidi sa brda. U tom trenutku krenu dim sa Vrela i proradi termika. Za njega je to već domaći teren. Uz par vještih pokreta našao se u vazduhu. Na prvo dizanje uhvatio je dobar stub. Penje visoko. I ja nešto uhvatih. Krećemo na lokalnu liniju: Sjenica – Piperi. Krila stara, dotrajala, kida se crijevo na filteru za vazduh i posle dosta mučenja na Vežešniku prinudno slijećemo na Zlaticu, rezervni stadion FK „KOM“-a. Ubrzo stiže i prevoz. Ostatak ekipe šlepa nas na Dečić.
Na Dečiću je start maršal Beni. I ako ne drži spisak i drugi svijetski rat je davno završen iz njega se čuje jasno i odsječno: „Sledeći. Idemo. Sledeći. Sledeći...“ nema mjesta za raspravu i odugovlačenje. Bojan je oduševljen još jednim poletištem. Nije mogao da vjeruje da ih Podgorica ima toliko. Upravo nam saopštava da će to biti njegovo deseto poletište u 2018. godini i da po toj statistici izbija na prvo mjesto. Nije šala! Žaro i Slaven odma sa Benijem oragnizuju: prodavnica, meso, roštilj, pivo,.. Tenkara donosi led i proslava novog rekorda može da počne!
Časkom sam skočio da pokupim Draška sa autobuske, zadržao se na liniji do Nikšića. Idemo po kola na Sjenicu i nazad na Dečić. Ne brninite, ostalo je i mesa i piva!
Letovi su bili kratiki. Trebalo je jedriti sa svim tim ćevapima u želudcu. Vojo spušta kola i sprema se za pariranje. Lagano slijetanje, pakovanje krila, Hotel Oasis i kafa. Standardna procedura. Tu koristimo priliku da ako nekog nismo dovoljno zezali tokom dana to nadoknadimo. Nije se rodio taj koji će se provuć pored tog rendgena.
Možda je kraj dana ali praglajdinga nije. Kuća, tuširanje, opet poruke i opet sastanak. Ovaj put kod Draška. Trekovi, Xcglobe, Doarama, Snimci.. i onaj veliki tanki TV od 7 metara. Stvarno ima 7 metara ili sam sjedio previše blizu njega.
Razgovor je uz pivo potrajao do kasno u noć. Mnogo smo raspravljali ali nisam promijenio svoje mišljenje. Na tom sajtu jedino volim tri stvari:
Pređeni kilometri – jer znači da si letio,
Broj različitih poletišta – jer znači da si putovao i družio se s ljudima, i
Sati u vazduhu – jer svaki sat u vazduhu je bolji od najboljeg sata pa i roleksa!
Čudo je taj Xcglobe. Napokon ne moramo svojoj djeci da čitamo one dosadne Ezopove basne, nego lijepo KZM file, Google earth i idemo: „Sunce, kolektor, vjetar, okidač! Sunce, kolektor, vjetar, okidač!...“.
Ne sjećam se kad sam zaspao dokotre. Mislim da me san prenio neđe kod Ostroga, Draško je bio malo naprijed iznad Župe,.. Sledeća scena je već bila jutro: meteoblue, weather2umbrella, pa HMZ CG,.. doručak, Gorica..“
Doktor je posle par minuta neprijatnog ćutanja nekako uspio da vrati spuštenu vilicu u prvobitni položaj. Krenuo je da kuca izvještaj. Trajalo je.
Na kraju ustajem, uzimam papir i ovlaš čitam: ime, prezime,datum rođenja,.. simptomi: ruke neprestano drži u vis iznad ramena, primijećeno okoštavanje vratnih pršljenova usled prevelikog gledanja u nebo, centar za pažnju se drastično remeti usled pojave kumulusa, nemogućnost praćenja sagovornika prilikom jake termike,...
Na samom dnu dijagnoza.
Addictio Paragliding!
Taman sam se naoštrio da doktoru uz dužno poštovanje svašta kažem kad kroz prozor se pojavi jedan kumulušćič, zvuk poruke na viberu a na ekranu svitka – „kupimo te za 10“.
A.P.